Odvajam jedno pola sata da apdejtujem šta se dešava u meni. Apdejtujem, smem da kažem, u 21. veku smo, znači dozvoljeno je silovanje srpskog jezika raznim pojmovima sa interneta.
Bio sam bolestan, nedelju dana, danas mi je doktorka zatvorila bolovanje. Pomalo se radujem što sutra ponovo počinjem da radim: bar nije ludi ponedeljak, već opuštena sreda. Malo se sećam prethodnog unosa, bilo je leto, prevruće u mojoj mansardi u Zemunu koja sam plaćao jako malo (80€) i ja sam bio jako nesrećan. Kukao sam kao razmažen, učaurio se kao malo dete. Mnogo se šta promenilo u meni u međuvremenu.
Danas je 18. mart, jako lep sunčan dan, koji sam prespavao. Pomislio sam da bi mi najviše prijalo da dan provedem u krevetu. Treba čećše da radim stvari koje mi prijaju, samo one koje mi prijaju. To bi bio savršen balans sa poslom koji je strestan i ozbiljan. Oduvek sam bio prinuđen da vodim dva života: jedan odgovoran i ozbiljan a drugi lud i zabavan. To sam ja, oduvek sam takav bio, zašto konačno ne priznam to sebi? Ja radim u američkoj firmi s toga sam primoran da prihvatim i neke principe američkog života. Ionako imam smartphone, gledam serije kao dokon i apdejtujem novosti o mom životu stalno po internetu.
Jednostavno priznajem.
Sećam se kako sam se nekada zaljubio u reč ,,jednostavno" i u ceo koncept, vizuelni međuostalom, ne samo u pridev koji sam stavljao ispred svega i svačega, pretvarao ga u prilog i tako dalje.
Nego da se ja vratim na poentu ove cele priče. Ajmo promeniti svašta nešto u ovom životu. Mlad sam, imam 28 godina i jak sam, mogu ja to! Moram da navijam najviše za sebe. Da guram napred i postignem sledeće: da promenim neke stvari tako da imam više energije da hodam, plešem, ostanem budan subotom uveče. Simpatično je biti ,,deda Nemo" ali nimalo korisno. Voleo bih penziju sutra. I da pijem rakiju. Ali moraću da sačekam koju deceniju za to.
Jesti voće, jesti povrće. Iskakati iz kreveta. Raditi ono što prija. Šetati kad ti se šeta, ostati u kući kada ti nije do ljudi. Previše sam fin. Ne valja biti previše fin jer su drugi ljudi energetski vampiri. Od toga se treba ograditi. Imao sam jako dobar "wake-up-call" koji je dosšao od strane dobrog prijatelja koji mi je j*bao sve po spisku pre nego što ga je sopstvena frustracija uklonila sa vidika. To je dovelo do toga da se i preispitam. Dobio sam sugestiju da sam licimeran i nesređen. Ali kako nesređen? Imam posao, živim od svojih para, imam par dobrih prijatelja, najbolji su ljudi oko mene, u vezi sam već godinu i po dana, harmonija je na sve strane i nema monotonije. Pomalo priželjkujem da budem opet lud pijan i depresivan kao pre 4 godine, ali ne valja biti previše nostalgičan. Ovaj život sada ima svoje čari. Imam mnogo stvari koji drugi ljudi jako žele. Uvek je dobro tešiti se time.
Biću ozbiljan i vredan ali zato biću lud. Čisto da zadovoljim sve svoje frojdovske potrebe, ako može tako da se kaže.
Hoću da provedem noć samo sa Radmilom, da se vratimo korenima, da pijemo crno vino i štajošne, da pričamo o prošlosti da maštamo o budućnosti, da pročešljamo sadašnjost.
Hoću da đuskam prepijan sa Žabicom, da se ne sećam sutra šta je bilo sinoć, da uronimo jedno drugom duboko u grudi, da ostanemo cimeri.
Hoću sa Ramonom da budem opet jako jako lud, da budem ljubazniji prema njoj, da se naviknem na sve promene koje su se desile u nama, da zajedno budemo bolji i jači.
Hoću sa svojom sestrom Jelenom da provedem što više kvalitetnog vremena, da se ne nerviram lako, da joj tolerišem kašnjenje, da plešemo i da pričamo o tabu temama, jer mi smo dva intelektualca, i niko ne posmatra ovaj svet na identičan način kao ja. Osim ona.
Hoću sa Aleksandrom da sve ostane kako jeste, dobro je imati bar jednu kostantu, da pozdravimo zajedno promene u nama i u svetu, da se smejemo.
Hoću da Didi i Jova ostanu srećni, da mala Evica poraste i smeje se, da ih posećujemo svi zajedno, gde god da su! Da kuvamo i jedemo zajedno, da se smejemo i prepričavamo lude pijane noći kojih se niko ne seća.
Hoću da uradim još jako puno dobrih portreta svojih prijatelja, svoje porodice i rodbine.
Ne žalim za ljudima sa kojima više nemam dobar odnos. Nisam nikada. Neka svako ostane na svojo strani, bitno je da smo svi mi srećni. Iz druženja možemo da naučimo mnogo toga, pre svega o sebi. I to je nešto na čemu treba biti zahvalan. Živ sam! Proleće je. Uskoro će biti leto, sedećemo na klupi u parku i ispijati mlak alkohol i vrištati od smeja, plakati od sreće.
Svake noći imam jako lude snove, preopteretio sam mozak raznim informacijama, moram malo da ga odmorim: da pišem i da čitam. Da ne gledam. Osim kad šetam. Moram da gledam sve te lepe i mlade ljude koji su srećni ili zamišljeni dok hodaju gradom.
Bio sam bolestan, nedelju dana, danas mi je doktorka zatvorila bolovanje. Pomalo se radujem što sutra ponovo počinjem da radim: bar nije ludi ponedeljak, već opuštena sreda. Malo se sećam prethodnog unosa, bilo je leto, prevruće u mojoj mansardi u Zemunu koja sam plaćao jako malo (80€) i ja sam bio jako nesrećan. Kukao sam kao razmažen, učaurio se kao malo dete. Mnogo se šta promenilo u meni u međuvremenu.
Danas je 18. mart, jako lep sunčan dan, koji sam prespavao. Pomislio sam da bi mi najviše prijalo da dan provedem u krevetu. Treba čećše da radim stvari koje mi prijaju, samo one koje mi prijaju. To bi bio savršen balans sa poslom koji je strestan i ozbiljan. Oduvek sam bio prinuđen da vodim dva života: jedan odgovoran i ozbiljan a drugi lud i zabavan. To sam ja, oduvek sam takav bio, zašto konačno ne priznam to sebi? Ja radim u američkoj firmi s toga sam primoran da prihvatim i neke principe američkog života. Ionako imam smartphone, gledam serije kao dokon i apdejtujem novosti o mom životu stalno po internetu.
Jednostavno priznajem.
Sećam se kako sam se nekada zaljubio u reč ,,jednostavno" i u ceo koncept, vizuelni međuostalom, ne samo u pridev koji sam stavljao ispred svega i svačega, pretvarao ga u prilog i tako dalje.
Nego da se ja vratim na poentu ove cele priče. Ajmo promeniti svašta nešto u ovom životu. Mlad sam, imam 28 godina i jak sam, mogu ja to! Moram da navijam najviše za sebe. Da guram napred i postignem sledeće: da promenim neke stvari tako da imam više energije da hodam, plešem, ostanem budan subotom uveče. Simpatično je biti ,,deda Nemo" ali nimalo korisno. Voleo bih penziju sutra. I da pijem rakiju. Ali moraću da sačekam koju deceniju za to.
Jesti voće, jesti povrće. Iskakati iz kreveta. Raditi ono što prija. Šetati kad ti se šeta, ostati u kući kada ti nije do ljudi. Previše sam fin. Ne valja biti previše fin jer su drugi ljudi energetski vampiri. Od toga se treba ograditi. Imao sam jako dobar "wake-up-call" koji je dosšao od strane dobrog prijatelja koji mi je j*bao sve po spisku pre nego što ga je sopstvena frustracija uklonila sa vidika. To je dovelo do toga da se i preispitam. Dobio sam sugestiju da sam licimeran i nesređen. Ali kako nesređen? Imam posao, živim od svojih para, imam par dobrih prijatelja, najbolji su ljudi oko mene, u vezi sam već godinu i po dana, harmonija je na sve strane i nema monotonije. Pomalo priželjkujem da budem opet lud pijan i depresivan kao pre 4 godine, ali ne valja biti previše nostalgičan. Ovaj život sada ima svoje čari. Imam mnogo stvari koji drugi ljudi jako žele. Uvek je dobro tešiti se time.
Biću ozbiljan i vredan ali zato biću lud. Čisto da zadovoljim sve svoje frojdovske potrebe, ako može tako da se kaže.
Hoću da provedem noć samo sa Radmilom, da se vratimo korenima, da pijemo crno vino i štajošne, da pričamo o prošlosti da maštamo o budućnosti, da pročešljamo sadašnjost.
Hoću da đuskam prepijan sa Žabicom, da se ne sećam sutra šta je bilo sinoć, da uronimo jedno drugom duboko u grudi, da ostanemo cimeri.
Hoću sa Ramonom da budem opet jako jako lud, da budem ljubazniji prema njoj, da se naviknem na sve promene koje su se desile u nama, da zajedno budemo bolji i jači.
Hoću sa svojom sestrom Jelenom da provedem što više kvalitetnog vremena, da se ne nerviram lako, da joj tolerišem kašnjenje, da plešemo i da pričamo o tabu temama, jer mi smo dva intelektualca, i niko ne posmatra ovaj svet na identičan način kao ja. Osim ona.
Hoću sa Aleksandrom da sve ostane kako jeste, dobro je imati bar jednu kostantu, da pozdravimo zajedno promene u nama i u svetu, da se smejemo.
Hoću da Didi i Jova ostanu srećni, da mala Evica poraste i smeje se, da ih posećujemo svi zajedno, gde god da su! Da kuvamo i jedemo zajedno, da se smejemo i prepričavamo lude pijane noći kojih se niko ne seća.
Hoću da uradim još jako puno dobrih portreta svojih prijatelja, svoje porodice i rodbine.
Ne žalim za ljudima sa kojima više nemam dobar odnos. Nisam nikada. Neka svako ostane na svojo strani, bitno je da smo svi mi srećni. Iz druženja možemo da naučimo mnogo toga, pre svega o sebi. I to je nešto na čemu treba biti zahvalan. Živ sam! Proleće je. Uskoro će biti leto, sedećemo na klupi u parku i ispijati mlak alkohol i vrištati od smeja, plakati od sreće.
Svake noći imam jako lude snove, preopteretio sam mozak raznim informacijama, moram malo da ga odmorim: da pišem i da čitam. Da ne gledam. Osim kad šetam. Moram da gledam sve te lepe i mlade ljude koji su srećni ili zamišljeni dok hodaju gradom.
