Moram da ponovo dođem u dodir sa samim sobom. Sa onim što sam nekada, baš nedavno, bio.
Da se odvojim od posla i svih tih obaveza, tog velikog grada koji sam naučio opet da ne volim. Vraćam se u ovaj manji i draži Novi Sad. Hoću da živim u svojoj sobi i dane provodim stvarajući umetnost, makar bez publike. Samo da stvaram: da škrapam, crtam, fotografišem i naravno pišem. Koliko mi je samo to sve potrebno!
Radim već godinu dana u tako ozbiljnoj firmi, gde niko ne mora da mi objašnjava ozbiljnost situacije, takve sam prirode da se sam uozbiljim jer ja uvek moram da se prilagodim situaciji. To je jedna vrlina koja ume da bude i mana. Kao sve moje vrline, one same od sebe balansiraju između dobrog i lošeg (po mene).
Čega mi je muka
Muka mi je svih ti ljudi na poslu koji prave greške i ne dobijaju opomene, svih tih slabih karika koje ostaju slabe i najviše mi je muka od toga što vidim način kako da popravim sistem ali niko nije zainteresovan za to da se sistem popravi.
Onda mi je muka od tih poziva: razmaženih korisnika koji imaji previše slobodnog vremena. Voleo bih da sednem sa njima i objasnim im koliko su samo u zabludi što se tiše proizvoda koji koriste i značenju koje tome pridodaju. Voleo bih da svet zna koliko mi je muka na pomen kapaciteta baterija.
A posebno mi je muka od beskičmenjaka kojih ima dosta, na visokom su položaju i niko ne radi ništa protiv toga da ih nauči nečemu.
Muka mi je od spavanja na federima i od tog mirisa sobe u kojoj živim već 8 meseci, od tog svetla koje sijalica baca po starim prljavim tapetama. Ne smrdi mi soba, nego ima taj miris koji već duže vreme povezujem sa dolaženjem kući u 21h mrtav umoran i gladan.
Hoću da
Hoću da dan i noć slušam muziku, staru i novo, staru na repeat, novu da tek otkrivam i da se u nju zaljubim.
Hoću da pijem hladne koktele i da spamujem fejzbuk svim i svačim, to mi mnogo nedostaje. A nije destruktivno.
Hoću da putujem i mnogo da fotografišem analogno svojim FED3 foto-aparatom.
Hoću da upoznam i neke nove ljude, što da ne? Interesantne duše koje hodaju ovim svetim u potrazi za zabavom, preferiram intelektualce hedoniste i intelektualke hedonistice.
Da se odvojim od posla i svih tih obaveza, tog velikog grada koji sam naučio opet da ne volim. Vraćam se u ovaj manji i draži Novi Sad. Hoću da živim u svojoj sobi i dane provodim stvarajući umetnost, makar bez publike. Samo da stvaram: da škrapam, crtam, fotografišem i naravno pišem. Koliko mi je samo to sve potrebno!
Radim već godinu dana u tako ozbiljnoj firmi, gde niko ne mora da mi objašnjava ozbiljnost situacije, takve sam prirode da se sam uozbiljim jer ja uvek moram da se prilagodim situaciji. To je jedna vrlina koja ume da bude i mana. Kao sve moje vrline, one same od sebe balansiraju između dobrog i lošeg (po mene).
Čega mi je muka
Muka mi je svih ti ljudi na poslu koji prave greške i ne dobijaju opomene, svih tih slabih karika koje ostaju slabe i najviše mi je muka od toga što vidim način kako da popravim sistem ali niko nije zainteresovan za to da se sistem popravi.
Onda mi je muka od tih poziva: razmaženih korisnika koji imaji previše slobodnog vremena. Voleo bih da sednem sa njima i objasnim im koliko su samo u zabludi što se tiše proizvoda koji koriste i značenju koje tome pridodaju. Voleo bih da svet zna koliko mi je muka na pomen kapaciteta baterija.
A posebno mi je muka od beskičmenjaka kojih ima dosta, na visokom su položaju i niko ne radi ništa protiv toga da ih nauči nečemu.
Muka mi je od spavanja na federima i od tog mirisa sobe u kojoj živim već 8 meseci, od tog svetla koje sijalica baca po starim prljavim tapetama. Ne smrdi mi soba, nego ima taj miris koji već duže vreme povezujem sa dolaženjem kući u 21h mrtav umoran i gladan.
Hoću da
Hoću da dan i noć slušam muziku, staru i novo, staru na repeat, novu da tek otkrivam i da se u nju zaljubim.
Hoću da pijem hladne koktele i da spamujem fejzbuk svim i svačim, to mi mnogo nedostaje. A nije destruktivno.
Hoću da putujem i mnogo da fotografišem analogno svojim FED3 foto-aparatom.
Hoću da upoznam i neke nove ljude, što da ne? Interesantne duše koje hodaju ovim svetim u potrazi za zabavom, preferiram intelektualce hedoniste i intelektualke hedonistice.
